jasambane

Ona i ja-Četvri deo (Kraj)

I evo šta je bilo na kraju. Posle onog pisma,znam da je definitivno kraj. Možda ću još pisati o njoj. To ćemo još da vidimo.

Zbog nje sam plakao. Nisam plakao ni za babom ni za dedom, ni za B. Plakao sam kada sam čuo jednu pesmu koju nisam čuo jako dugo. Whitesnake. Too many tears. Uvek mi je bila super ta pesma, ali niada nisam preterano obraćao pažnju na reči. I negde na putu, nađem neki stari mp3. I počnem da prebacujem pesme. I nekako dođem do ove. Ima neki čudan uvod, ne počinje odmah, tekst, ni glas, ni gitara. Nisam je odmah prepoznao. Mmmm, vidi ovo nisam baš dugo čuo. Nije loš ni tekst. I onda skapiram o čemu tip peva. Kad da je znao, dok je pisao tekst, za nas dvoje. I za ovu priču. Tek tada sam zaista shvatio da je nema. Da mi nedostaje. Da je više nikada neće biti. Da više nikada neće biti nas. Ni one dečice sa početka, sa mojim obraščićima i loknama na nju. I naravno, mojim očima.

 http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=e9G_97GRUXc