Ona i ja
Bila je najbolja stvar koja mi se dogodila. Dobro,nije stvar. Samo nešto najbolje. I još uvek se pitam kako je moguće da se sve sruši za jedan sat. I da se više nikada ne vrati na ono što je bilo. Mislim da najzad počinjem da shvatam ljude koji su sve izgubili. Za minut. Baš sve. A ja sam izgubio nju. Koja mi je bila sve.
Nisam planiro da ovo podelim sa nekim. Obično se zavučem u svoju ljušturu i odtugujem. Sada imam potrebu da sve podelim sa vama. Ne znam zašto. Izgleda da sam porastao. Ili sam egzibicionista. Ili mislim da će mi ovako biti lakše. Stvarno ne znam da li hoće. To ćemo da vidimo kasnije. Čak ne znam da li ću nekome da dam da ovo pročita. Možda sve ovo pišem da bi sve posle uništio. Are you sure you want to send file to recycle bin? Yes/No.
Pamtim skoro sve. Gde sam je prvi put poljubio. Kada sam je prvi put video. Gde sam joj prvi put rekao da je volim. Prvi seks (totalna katastrofa). Prvo *****, prvo vođenje ljubavi. Svađe,pomirenja. Menjanje poslova. Moj fakultet. Koji nije imao kraj. Trudna sam. Nisam. Pijem pilule. Stavi kondom. Pusti kondom, ne mogu više da čekam posao,hoću dete. Petra,Balša,Mina,Maja. Moje oči,njene loknice. I naravno,moji obraščići.
Pamtim kako je bila obučena kada sam je poslednji put video.Pamtim sve, svaku reč. I svaku suzu. I sve što sam joj rekao. I ona meni. Neverovatno, ali čak znam i šta smo taj dan kupili u radnji. Mislim da znam i cenu. Telefonske razgovore posle toga. Doduše,bila su samo dva. Znao sam po njenom glasu i načinu na koji se javila poslednji put šta očekuje. To sigurno nije ono što sam joj rekao. Bio je još jedan SMS posle toga. Njen. Strogo poslovan. I jedan glupavi pokušaj njene drugarice da nešto promeni jednom porukom. Zbog takvih je sve otišlo u *****. Dobila je ignore. Kao i sve naši zajednički prijatelji. Njih više nema. Samo moji. Ili samo njeni. Više ne delimo ništa. "Sve tvoje je moje,osim Lole". Ni Lole više nema. Neverovarno, ali Lola je otišla kada je došao onaj poslednji, poslovni SMS. Lola će imati posebnu priču. E za to treba imati ****. Ne plakati tada. Kada za dva sata izgubiš sve. Plakao sam kasnije. Kada je komšija pustio njenu pesmu. Tako valjda ide.
Da li mi je sada lakše? Nije. Moram da nastavim da pišem.
