Inspiracija za danas
Napravi korak nazad. Pogledaj se. Čovek si. Lep si. Jako si lep. Možeš da budeš bilo ko. Možeš da budeš bilo šta. Nemoj da mrziš sve samo zbog toga što ti je neko slomio srce ili zbog toga što su ti se roditelji razveli ili zbog toga što ti je najbolji prijatelj ispao pička, ili te je otac udario, ili ti je neki kreten rekao da si debeo, glup, beskoristan. Nemoj da se brineš oko stvari koje ne možeš da kontrolišeš. Plači kada ti se plače i pusti sve kada misliš da je vreme. Nemoj da misliš o lošim stvarima koje su ti se desile samo zbog toga što si suviše slab da bi ih zaboravio. Ostavi stvari koje su ostale u prošlosti. Prestani da uzimaš život zdravo za gotovo. Živi za nešto. Živi za sebe. Zaljubi se. Nemoj da budeš zaljubljen. Zaljubi se. Nemoj da budeš zaljubljen. Radi ovo dok ne osetiš kako je to kada nekoga stvarno voliš. Pokaži interesovanje za stvari oko sebe. Reci ljudima kako se stvarno osećaš. Spavaj pod zvezdama. Stvaraj. Zamišljaj. Inspiriši druge. Podeli nešto lepo sa nekim. Ulepšaj nekome dan. Upoznaj nove ljude. Sledi svoj san. Živi život. Samo živi, jebote. Ostavi loše stvari iza sebe i živi. I jednoga dana, kada ostariš, pogledaj na svoj život bez kajanja.
Ona i ja-Četvri deo (Kraj)
I evo šta je bilo na kraju. Posle onog pisma,znam da je definitivno kraj. Možda ću još pisati o njoj. To ćemo još da vidimo.
Zbog nje sam plakao. Nisam plakao ni za babom ni za dedom, ni za B. Plakao sam kada sam čuo jednu pesmu koju nisam čuo jako dugo. Whitesnake. Too many tears. Uvek mi je bila super ta pesma, ali niada nisam preterano obraćao pažnju na reči. I negde na putu, nađem neki stari mp3. I počnem da prebacujem pesme. I nekako dođem do ove. Ima neki čudan uvod, ne počinje odmah, tekst, ni glas, ni gitara. Nisam je odmah prepoznao. Mmmm, vidi ovo nisam baš dugo čuo. Nije loš ni tekst. I onda skapiram o čemu tip peva. Kad da je znao, dok je pisao tekst, za nas dvoje. I za ovu priču. Tek tada sam zaista shvatio da je nema. Da mi nedostaje. Da je više nikada neće biti. Da više nikada neće biti nas. Ni one dečice sa početka, sa mojim obraščićima i loknama na nju. I naravno, mojim očima.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=e9G_97GRUXc
Ona i ja-Rođendan
Danas joj je rođendan. Znam gde sam bio u ovo vreme prošle godine. Šta sam radio. Naravno, bio sam sa njom. Priroda, seks. Uveče svečani doček njenog rođendana. Znate, njoj rođendan jako puno znači. To nikada nisam razumeo. Kao što ni ona nikada nije razumela zašto to meni nije važno. Meni nikada nije bio. Noj jeste. Najvažniji dan u godini. „Ja mnogo volim svoj rođendan“.
Tačno pre godinu dana prestao sam da pušim. Ne zbog njenog rođendana. Zbog sebe. Ili zbog toga što sam se noć pre toga ubio. Od svega. Sa njenom kretenskom ekipom. Verovatno me je tada prvi put videla pijanog. I da igram. Šteta. Ispostavilo se da je to bio i poslednji. Znam šta bih voleo da radim danas. Cveće. Poklon. Cmok. Cmok. Njeni. One njene glupačice. Kao kada Mister Bean čeka Novu Godinu. Samo bez kapica. Verovatno i ona želi isto. Mislim da je danas tužna. Osim ako nije našla nekog. U to sumnjam. To ne liči na nju. Znam da bi bila najsrećnija kada bih ušao na ta vrata. Sa cvećem. „Kako samo ti lepo znaš da izaberš“. Ne znam, nego ti ga retko poklanjam pa ti je onda lepo. I naravno, Swarowski. To dobija češće od cveća. Tu se uvek zajebem. Mislim da sam samo jedno pogodio ono što hoće. Uvek posldenje pare dam na njen pokon. Neću da je zovem. Neće ni ona mene.
Danas joj je rođendan. I znam da gde bih najviše voleo da budem. I sa kim. Sa kojim cvećem. Swarowski.
http://www.youtube.com/watch?v=U24g88GNgMI&feature=player_detailpage
Pismo
Danas je tri meseca i nekoliko dana. Valjda znaš od čega. Grize me savest i želim da znaš istinu. Pišem ti a ne zovem te samo zbog toga što ne mogu da podnesem da te čujem (na kraju piše zašto). Zbog toga što znam šta ti drugi pričaju o meni. Da sam nezreo. Da bih te ostavio pre ili kasnije i da sam samo tražio pravi trenutak i neki glupavi razlog. Da nikada nisam hteo ništa ozbiljno sa tobom. Da nikada nisam hteo da živim sa tobom i da nikada nisam hteo decu. Da sam te zavlačio sve vreme. I posle ovoga više nikada nećeš čuti za mene.
Lažu. Istina je da si ti jedina sa kojom sam imao planove. Nekakve. To je bolje od nikakvih. Jedino sam sa tobom hteo decu. Ne moraš da mi veruješ, ali sam stvarno bio spreman da živim sa tobom. Voleo sam te. Najviše. Istinski. Beskrajno. Uvek si govorila da "nije važno ko je kriv". Znaš šta? Važno je.... i bila si u pravu kada si rekla da "mi nikada nećemo posvađati zbog nas dvoje nego zbog drugih". Zato što su uvek drugi tu, pitaju, mešaju se, dele savete, planiraju svadbu, u depresiju su, drkaju, izigravaju ribe a jebu se sa kim stignu i ko im više plati a dupe bi dali za samo jedan posto onoga što smo mi imali... nije važno da li se zovu Jelena Jelenović ili Petar Petrović i da li živimo zajedno ili ne. Da li stvarno misliš da se sve ovo ne bi desilo da smo živeli zajedno? Ne laži sebe. I ako baš želiš da znaš, da si se jebala sa komšijim dok sam ja spavao, bilo bi ok. I da si sve vreme imala jebača, bilo bi ok. I da te jebao ceo kraj i bolnica bilo bi ok. Ali nije ok to što nisi stala iza mene. Što nisi rekla "ne možeš/ne možete da više zajebavate N". I to ti je istina. I dalje od toga nema. Prosto je. Mene su mnogi drkali i zajebavali jer sam ih puštao. Puštam ih i dalje. Dok ne popizdim. Ali sam od tebe očekivao da budeš iza mene. Da mi čuvaš leđa. Makar jednom u sto godina. Kada je meni najbitnije. To je poštovanje. A ne da me pakuješ stvarima koje ne misliš. Jer braniš nekog drugog. Ko god da
je. Ti si trebala da budeš moj oslonac, neko na koga mogu da računam, čak i kada nisam u pravu i kada grešim. A ne da mi kenjaš o "dve vatre". Moji su kompletni idioti ali nikada nisu smeli da kažu ništa loše o tebi. I nikada se nisu mešali. Boleo ih je kurac. Tako je i najbolje. N i N su te sve naučili osim da poštuješ druge i da kažeš "izvini".
Dok sam hteo da pričam sa tobom, ti si spavala.
Dok sam hteo da te "gledam" ti si bila na telefonu ili si radila gluposti tvojim još glupljim šefovima.
Dok sam bio dobar prema tebi tebe je boleo kurac i bila si đubre. I uvek sam bio uz tebe.
Onaj paket sa mojim stvarima koji si poslala je završio u kontejneru. Jer sam rekao ti da mi ne treba.
Nadam se da ćeš naći nekog po sekinom ukusu. I ukusu tvojih drugarica. Gradsku facu koji će da vas zabavlja i da se folira isto kao i vi. Po mogućnosti sa Vračara i punog ko´ brod, koji će svima da vam liže guze dok se umivate i perete zubiće, pijete vino, serete i drkate sve oko sebe. I nadam se ćeš biti srećna sa njim.
Ne želim da te vidim i ne želim da te čujem. Ne zovi i ne šalji poruke. Ni pisma. Ne traži me. Ne dolazi u Zemun da me tražiš. Isto važi i za mentole oko tebe. Ne postojiš više za mene. I ne želim da znam ništa o tebi, niti o bilo kome oko tebe. Stalo mi je do tebe kao i do B.Đ.
B.
